Sređivanje i prikazivanje podataka u statistici
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 23 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju

Sadržaj:
Uvod 1
Klasifikacija podataka 1
Nominalna skala 2
Ordinalna skala 3
Intervalna skala 3
Skala odnosa 3
Grupisanje podataka 4
Grupni interval 4
Mere varijabiliteta 6
Aritmetička sredina 7
Modus 11
Medijana 12
Varijansa 13
Varijansa za grupisane podatke 15
Standarda odstupanja 17
Mera varijacije prvog stepena 17
Koeficijent varijacije 19
Standardizovano odstupanje 20
Mere varijabilnosti-disperzije 20
Zaključak 22
Literatura 23
UVOD
Naziv statistika potiče od latinske reči Status, što znači stanje i italijanskog termina Regione di stato, što znači država, državni interes. Uzmemo li bilo koji od ovih etimoloških izvora u nastanku reči statistika, vidimo da je država kao celina bila područje nastanka i formiranja statistike kao društvene discipline, odnosno da je to bio jedan vid određene prostorne definisanosti predmeta statistike.
Predmet proučavanja statistike su varijabilni (promenljive) pojave koje se ispoljavaju u masi slučajeva i zovu se masovne pojave. Varijabilitet je univerzalana karakteristika prirodnih i društvenih zbivanja. Svaka pojava nastaje pod uticajem nekih faktora, pa ponašanje pojave zavisi od prirode, broja i načina kombinovanja tih faktora. Pošto su faktori koji deluju na pojavu varijabilni, to će i pojava pokazivati manje ili više izražen varijabilitet.
Elementarne pojave pokazuju najmanji varijabilitet individualnih slučajeva i rezultat su delovanja malog broja faktora. Odnos između ovih pojava i faktora međusobno uslovljenih ponavljaju se na približno isti način u svim konkretnim slučajevima. Kod takvih pojava primenjuje se metod pojedinačnog posmatranja, ispituje se jedan ili nekoliko slučajeva. Kod pojava koje ispoljavaju veću varijabilnost (društveno-ekonomske pojave) tek posmatranjem većeg broja slučajeva dolazio se do određenih zakonitosti u njihovom ponašanju.
Zato statistika istražuje masovne pojave a to istraživanje ima kvantitativni karakter. Pod statistikom se danas podrazumeva, deskriptivna statistika, statistička analiza i statistička teorija. Deskriptivna statistika prikuplja, obrađuje i povezuje podatke, statistička analiza omogućuje pribavljanje numeričkih informacija, njihovu kvalitativnu interpretaciju, donošenje zaključaka i formiranje zakonitosti ponašanja posmatranih pojava, a statistička teorija iznalazi statističe metode, objašnjava ih, dokazuje i usavršava .
KLASIFIKACIJA PODATAKA
Podaci se dobijaju na osnovu merenja, evidentiranja ili klasifikacije. Podaci se mogu klasifikovati na četiri opšta tipa: (1) nominalne,(2) ordinalne,(3) intervalne i (4) podatke odnosa. Najsloženiji su podaci odnosa na koje je moguće primeniti široku lepezu statističkih metoda. S tim u vezi,moguće je govoriti o četiri različite skale (nivoa) merenja.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]